U SAD-u zabeležen je porast izdavanja lovačkih i ribolovnih dozvola dok na Indokineskom poluostrvu, u Indiji i Africi raste krivolov na zaštićene vrste.
Dok se u Severnoj Americi sprovodi eutanazija svinje, jer uzgajivači nemaju kome da ih prodaju, a stižu im novi turnusi, agencije za divljač i ribu, od Minesote na severu do Novog Meksika na jugu SAD-a, ovog proleća beleže povećanje broja zahteva za izdvanje lovačke ili ribolovače dozvole.
Više je razloga za ovakvo ponašanje: ljudi imaju više vremena, žele da osiguraju zalihe mesa, a moguće je da se u njima probudio i onaj ‘instinkt lovca’, hranitelja porodice koji će sam uloviti svoj plen za ishranu.
jedan od njih je i Dejvid Eliot iz Taosa (Novi Meksiko), radnik u zdravstvu koji tokom pandemije ima više vremena, a i želida napuni zamrzivač. Dozvolu je dobio za lov na losove, pušku i konja planira da pozajmi jer, kako kaže za reuters, želi da bude siguran da će lov biti što humaniji, a da on dobije „hrpu“ hrane.
U SAD-u, još dok ih i nije u tolikoj meri zahvatila pandemija, beleže skok prodaje lovačkih i ribolovačkih dozvola, ali i vatrenog oružja. Ef Bi Aj je obavio 3,74 miliona provera u martu što je dosadašnji rekord. Naravno, postavlja se pitanje, da li je svo to oružje namenjeno divljači?
U Americi je posebno popularan lov na divlje ćurke i jelene pa iako broj ovih životinjskih vrsta raste, aktivisti za zaštitu životinja usled intenzivnog lova brinu o njihovoj populaciji.
Na drugoj strani sveta, u Kambodži, raste krivolov. Pandemija COVID-19 samo je naglasila probleme s kojima se tamo susreću ruralne zajednice. Meštani, divljač, pa čak i zaštićene životinje, ne love iz puke dokolice kao u SAD-u ili zato jer se u njima ‘probudio instinkt’, nego zato jer su izgubili vitalni dohodak.
Tako je u ovoj zemlji na jugoistoku Azije, čiji je BDP gotovo 1.000 puta manji od onog u SAD-u, „izbrisan“ jedan odsto celokupne populacije kritično ugrožene ptice – divovskog ibisa koji boravi u močvarnim predelima. Takođe, ulovljeno je više od 100 pelikana u mestu Prek Toal Ramsar, najvećoj koloniji vodenih ptica u tom delu sveta.
U organizaciji Wildlife Conservation Society (WCS) upozoravaju na porast lova na zaštićene vrste otkako je širenje korona virusa počelo da narušava tradicionalne ekonomske i društvene sisteme u ruralnim područjima.
U WCS naglašavaju da je seosko stanovništvo zadnja linija odbrane prirode – močvara, šuma i drugih staništa divljih životinja, te da im je potrebna podrška kako ne bi morali da koriste prirodne resurse, odnosno da ubijaju zaštićene vrste radi snabdevanja hranom.
Nisu ugrožene samo životinje u Kambodži. U Indiji je zabeležen porast krivolova na tigrove, a u Africi su na meti nosorozi. U Africi je zbog pandemije naglo pao prihod od turizma u rezervatima i nacionalnim parkovima što je dovelo i do ukidanja patrola. Ljudi su bez posla, kontrole nema što mnogima daje za pravo da se posluže onim što je zabranjeno – zaštićenim i ugroženim životinjskim vrstama.
Zbog svega toga, zaštita prirode mora biti jedna od važnih tačaka za razmatranje onih koji odlučuju o oporavku globalne ekonomije nakon uticaja pandemije. Turizam, aktivisti i fondacije ne mogu i ne smiju da budu jedini čuvari prirode. Ako nas je nečemu naučila kriza koja je potresla svaki delić sveta, onda je to kako smo prešli granicu iskorišćavanja one koja nam jedina daje život i dom – majke Prirode.
